Rare and Share EP11 | Farmacija iz mog ugla | Mag farm. Saška Božić, @vasfarmaceut.rs

Farmacija iz mog ugla | Mag farm. Saška Božić, @vasfarmaceut.rs

Dejan Pataki: Pitali smo se kako da teme kojima se bavimo u Podcastu Rare and Share približimo nekoj drugoj publici, recimo nekoj mlađoj. E pa današnja epizoda daje odgovor na to pitanje Saška Božić, vaš farmaceut.rs, pa pogledajte šta jedna mlada dama ima da priča na retke teme.

E ćao Saška.

Saška Božić: Ćao.

Dejan Pataki: Dobro došla u Novi Sad.

Saška Božić: Bolje vas našla, obožavam Novi Sad.

Dejan Pataki: Hvala na brzom odzivu i što si izdvojila svoje vreme za gostovanje u Rare and Share.

Saška Božić: Nema na čemu, ja se nadam da će biti još prilika.

Dejan Pataki:Biće, biće siguran sam, i sad postoje razni načini da ja tebe predstavim, ovaj, nešto se čulo u uvodu ali ja ću da kažem ovako, Saška Božić magistar farmacije. E pa ajde onda kako bi ti sebe predstavila, i otkuda farmacija.

Saška Božić: Ja sam Saška, imam 27 godina, po zanimanju sam magistar farmacije, ja volim da kažem magistra farmacije, mada nije nikakav problem, i veći deo dana sam farmaceut, a drugi dao dana sam tetka, sestra, i tako dalje, tu ulogu naravno više volim, ali ali što se tiče mog nekog onako ukratkog predstavljanja, da, rekla bih da sam veći deo dana farmaceut. Zaposlena sam u kliničkim istraživanjima, mnogo volim fizičku aktivnost, obožavam da treniram, volim da trčim, sad trenutno trenuiram Brazilsku Džiudžicu, dotle sam stigla. Šta još, mislim ja to ukratko, ja to baš po kratkom postupku.

Dejan Pataki: Sasvim dovoljno za početak, i delom tih stvari, čak i trčanjem ćemo se dotaći u razgovoru, a ovaj, a otkud ideja, zašto farmacija.

Saška Božić: Još u osnovnoj školi, drugarica i ja smo baš pričale dugo, šta bismo, ne znam od 5. razreda kada krene to da se razmišlja. Šta ćemo dalje, koja srednja škola, i onda smo tad u tom periodu, to je bilo, ne znam 2010. i ranije, farmacija je bila jako cenjena, i farmaceuti su dosta pomagali ljudima. Kad se dođe u apoteku to je bilo savetovanje isključivo, nije bilo nikakve, ne znam sad , kao što je danas marketing, komercijala, i tako dalje. I onda smo mi, kako ljudi gledaju na farmaciju, to je totalno drugačije bilo u tom periodu, kad smo mi želeli da upišemo srednju školu. I onda smo tako pričale kako jedva čekamo da upišemo, da postanemo farmaceuti, da budemo gospođice u belom, to je čisto radno mesto, ljudi te cene, dolaze kod tebe za savete, pomažeš ljudima  i to je bio neki taj prvi, prva ideja.

U osnovnoj školi, sad se to dosta promenilo, i viđenje svega toga i generalno, mislim eto ja ne radim sad u apoeteci, a to sam želela tad. I onda upisala sam srednju školu na Zvezdari, medicinsku. Smer farmaceutski tehničar. I tako je krenuo moj put, moj farmaceutski put je krenuo tako. Nakon srednje škole, koja je bila onako baš izazvovna, ja sam tad putovala iz Omoljice do Beograda. Omoljica je moje rodno mesto. I imala sam super društvo i baš uživanje je bilo ići u srednju školu za mene, i onda posle toga sam samo želela da nastavim taj put. Upisala Farmacetski fakultet Univerzitet u Beogradu i tu se nastavlja i sad tamo ne znam kolko je već prošlo, ima dve tri godine kako sam završila fakultet. I videćemo, ali farmacija je bila prvenstveno da bih mogla da pomognem ljudima. To je onako kao i svaki zdravstveni radnik kao je to ideja na početku.

Dejan Pataki: Nadamo se da je to ideja svakog zdravstvenog radnika.

Saška Božić: Ja se nadam isto, mislim, polazim od sebe, tako da verujem da su i ostale kolege.

Dejan Pataki: Slažem se, i sad si uključena u, odnosno sada je tema kojom se baviš su klinička ispitivanja, pa ako možeš to malo da približiš u onom prostoru koji ti dozvoljava prosto opis posla.

Saška Božić: Ja još tad nisam završila ni diplomski rad, i ja sam se prijavila za neku poziciju u kliničkim istraživanjima, i sad to je jedna velika industrija, industrija kliničkih istraživanja, ja sam opet imala drugačije viđenje toga. Moja neka ideja je bila da postanem klinički monitor, to je osoba koja je odgovorna, mislim odgovorna za kliničko istraživanje, ona je lice kliničkog istraživanja, tako bih jednostavno rekla. Koja je odgovorna za taj neki lek koj se istražuje u tom momentu, sad to može biti već neki postojeći lek za nove indikacije, ili neki novi, neke nove molekule. Ta osoba je odgovorna da nakon toga kad  se sve to odobri, da uopšte može da dođe do kliničkih istraživanja, pošto je proces jako dugačak i komplikovan. Ta osoba onda ide po kliničkim centrima, i sa lekarima, bukvalno je odgovorna za sve što u tom momentu je za tu studiju. Za neželjene efekte, za distribuciju leka za doziranje, sve to, mislim postoji jedan protokol u kliničkim istraživanjima koji je jedan klinički monitor mora da zna napamet. I vremenom ga stvarno i nauči napamet. I kakve god da imaju nedoumice lekari ili pacijenti, tu je klinički monitor. Da se sve reguliše, ako se desi neki problem, odmah se zove klinički monitor, on to rešava, zove koga treba da zove, prijavljuje se sve.

Dejan Pataki: To bi značilo neka spona između lekara, leka i pacijenta. Neko ko je tačka u koju se slivaju sve informacije, i ko bi trebao da ima odgovore na većinu pitanja.

Saška Božić: Tako je, da, da. E sad, to je bilo tada kad sam ja, meni je to bilo nedostižna pozicija, generalno. U Srbiji nije bilo toliko, klinička istraživanja nisu bila toliko popularna, da kažem, i jako malo ljudi je radilo. Iz moje generacije možda malo stariji od mene. I onda sam ja razmišljala, hajde ja da se prijavim, nemam šta da izgubim, ja završavam tek fakultet, i prijavila sam se i dobila sam odmah posao, možda iz drugog trećeg puta, što jeste brzo kolko nisam očekivala. I onda su nas, oni su pravili neki Hab u Srbiji, gde smo mi radili za Globalno tržište. To što može da se radi virtuelno, a sad sve više stvari, na kraju mislim da ćemo biti toliko zamenljivi da će jako malo ljudi morati uopšte da ide u kliničke centre. Ja sam prvo radila regulativu u kliničkim istraživanjima, ali sam radila za Australiju i Novi Zeland. I to je bilo jako zanimljivo izazovno za mene jer ne znam ni našu regulativu tad kako bi trebalo da je poznajem, i onda je to bilo jedno vatreno krštenje u kliničkim istraživanjima, gde mi sarađujemo sa njima iz Australije i sa Novog Zelanda, oni nam nonstop vraćaju. Pa kako vi to ne znate, pa, baš je bilo, ali super stvar je bila za dalji napredak moje karijere.

Saška Božić: Što se tiče regulative znači to kreće, dok se ne odobre te neke administrativne stvari uopšte ne može da krene istraživanje normalno. E sad na tom sektoru najveći je pritisak, jer hajde što brže, što brže, tu sad ima neki informisani pristanci koje pacijent mora da popuni ako uopšte hoće ili roditelji ako je dete u pitanju.

Dejan Pataki: Ali da li je deo tvog posla da im objasniš koje su procedure, uslovno rečeno neželjena dejstva, i koja su njihova očekivanja, da li je to u opisu tvog posla?

Saška Božić: Na tom prvom, sad regulativi nije bilo. Samo da ja sredim tu dokumentaciju, da pošaljem etičkom komitetu, ja ili taj klinički centar, samo da im sredim dokumentaciju i onda oni to pošalju i odobre. Etički komitet odobri, tek nakon toga može na tom kliničkom centru uopšte da se daje da se pacijenti anroluju, odnosno da se ukluče, rečnik medicinski, ja volim sve reči da prevodim na Srpski ali nekad stanem. I ništa. Što se tiče regulative to nije bio moj zadatak, i što se tiče, onda sledeći posao za kliničkog monitora. Ja sam se prijavila isto, kao, ma nećeš ti to dobiti, to je malo teže. I dobila sam poziciju, samo što sam dobila onu početnu poziciju, normalno mislim, kao što čuješ to je odgovoran posao, nije kao da možeš da radiš bez iskustva. I onda sam došla na tu neku poziciju kliničkog monitora ali virtuelni da kažem, virtuelni klinički monitor, koji pomaže tom primarnom kliničkom monitoru.

Dejan Pataki: Kao neki asistent.

Saška Božić: Pa da ali to je već, pošto ima i to klinički asistent, ima i to, znači sistent je bukvalno samo za dokumentaciju, a monitor opet ima odgovornost, zato što moramo da pratimo, jer bukvalno u kliničkim istraživanjima sve mora da se dokumentuje. Od momenta kad pacijent dođe na taj klinički centar mora sve da se dokumentuje, jer ako se nije dokumentovalo kao da se nije dogodio.

Dejan Pataki: Kada kažeš sve, znači slušaju ljudi koji, šta znači to sve?

Saška Božić: Pravo kada pacijent dođe on uglavnom zna zašto je došao, ili ima neku bolest, ili se ispituje neki lek. Dobija se informisani pristanak, gde piše sve o studiji. Koji su mogući benefiti, koji su mogući neželjeni efekti, kao svaki lek može da ima neželjeni efekat. Ako je potrebno da se vadi krv u nekom momentu zbog nekih analiza, sve to stoji u tom nekom, bukvalno protokolu, cele kliničke studije koja ima preko sto i nešto strana se prevede za pacijenta na nekih dvadesetak strana, da on to ima kod kuće, prvo mora da se pacijentu obezbedi dovoljno vremena da to pročita, da prvo vidi da li želi da učestvuje. Da postavi sva moguća pitanja, šta god, ako se nečega plaši. E sad to je saradnja između, da se sve to objasni pacijentu, između lekara na sajtu i kliničkog monitora. Klinički monitor poduči, nauči, prenese svoje znanje tom glavnom lekaru, onda lekar prenese sve to pacijentu, i onda pacijent potpisuje informisani pristanak i dalje može da uđe uopšte u kliničku studiju. Onda, sad zavisi koji je lek u pitanju, zavisi koja je studija u pitanju, koja je bolest, pacijenti dolaze na taj klinički centar u različitim vremenskim periodima. To je sve onako po protokolu, kako treba da bude određeno. I onda  sad zavisi, kažem od studije.

Dejan Pataki: Koje se sve, kada kažeš sve se prati i da se sve evidentira, to znači bukvalno se vodi kao neki dnevnik, svega što se dešava?

Saška Božić: Da ta vizita, kad pacijent dolazi na centar ima ceo formular jedan, koji može da ima, zavisi od studije, baš puno strana i sve to popunjava, šta pacijent kaže. Da li pacijent neki lek novi uzimao, da li nije, ako je imao neželjene efekte, nekad su ozbiljni neželjeni efekti, koji naravno ne moraju da budu od tog leka, dešava nam se da nam bude loše, od ko zna čega, ali oni svakako treba, pošto je po protokolu tako, treba da pozovu klinički vcentar i to da prijave. I onda se to vremeno utvrđuje da li je  to od leka, da li  nije i tako.

Dejan Pataki: Super je da se ispriča o tome koliko je to ozbiljno i koliko se na svaki detalj obraća pažnja, a verujem da ćemo se u razgovoru dotaći toga, zato što ja mislim da inače u ovom društvu jako vlada neinformisanost.

Saška Božić: I nepoverenja zbog neznanja i neinformisanosti.

Dejan Pataki: To su jedne od stvari koje bih voleo da se dotaknemo. I nemam problem da počnemo odmah sa tim, ovaj.

Saška Božić: Samo, izvini, samo da kažem da je moj deo u svemu tome, pošto je to ogroman tim na jednoj studiji, moj deo je da, sve to što je popunjeno, što su lekari, tamo ti klinički monitori uradili, da ja posle to sve idem i proveravam po protokolu, zato što se desi, ljudi smo, pogreši neko, pa nekad čak, u Americi je drugačiji format datuma, i onda bude 03.04.2022. Mora da se naglasi da li je  mart ili april, šta je to, zato što toliko idemo u detalje, i posle još neko, posle mene proverava. Mislim hoću da kažem koji je to sistem, ja sam sad na početnoj poziciji, možda sutra ja budem taj glavni klinički monitor, možda ne, možda me odvede negde drugde put. Ali samo hoću da vidiš koliko je to, koliko provera to prođe, samo jednog dokumenta, to je ima baš puno dokumentacije i protokola i svega.

Dejan Pataki: Hvala, hvala što si to podelila, to ide u upravo razgovor u smeru u koji sam želeo a to je da je to vrlo ozbiljno, vrlo precizno i vrlo odgovorno, a kad neki kontekst koji upravo ima veze sa farmacijom danas negde imam utisak da ima danas čak i neku negativnu konotaciju, i sad pošto si ti, možda to ne voliš, ja ću reći influenserka, odnosno, jedan od razloga i zašto pričamo je što ti kreiraš sadržaj na društvenim mrežama i na stranici koja se zove vaš farmaceut.rs. I sad je onako pitanje prvo da li možeš da podeliš samnom razmišljanje moje koje sam glasno rekao a to je  sada farmacija, farmaceuti imaju negativan prizvuk. Verijem da ti nisi objektivna  zato što si u toj priči, ali isto tako verijem da si prava osoba koja može da odgovori na to pitanje.

Saška Božić: Pa umem da budem, ja se šalim uvek, ja sam pola dana, kao što sam rekla farmaceut, a drugi deo dana sam tetka, to ćemo isto verovatno se dotaći te teme, Zašto farmaceiuti imaju negativnu konotaciju.

Dejan Pataki: Da li imaš osećaj da imaju.

Saška Božić: Da, da imam, ja sam tako kada sam otvorila stranicu, pre tri godine, 04. februara, i kad sam otvorila stranicu ja sam bila sve je bajno sve je sjajno, moje kojege svi smo mi divni, a sad u svakom poslu imaš ljude koji predano rade, koji su stvarno žele da pomognu ljudima i ima neki, ja se nadam, manji deo ljudi kojima stvarno bitan i profit i sad ja ne ulazim u one kompanije, ja pričam sad o ljudima sa kojima sam ja okružena, i sa kojima sarađujem i stvarno ima toliko divnih kolega da ja, i mi se  sad kroz te društvene mreže borimo, da kažem, to je bezveze reč borimo, mislim, ne znam, eto da kažem trudimo se da predstavimo opštoj populaciji da mi ustvari nismo nikakve babaroge, da nismo farmaceutska mafija da nismo svi, sad ko u šta želi da veruje, ja stvarno neću ulaziti u to, i onda stvarno imam pozitivne komentare na moj profil, i stvarno ljudi koji prate kao jao ne mogu da verujem šta vi sve znate, čime se sve vi bavite, i mi smo se dosta povezali sad na društvenim mrežama mi farmaceuti. I stavrno delimo neki sadržaj koji je nekome zanimljiv nekome manje zanimljuiv ali, da i to sam primetila da mnogo nekad se teško dolazi sa tim nekim sadržajem, do ljudi, mora da se prilagodi, jer ja kad krenem da pričam svojim farmaceutskim jezikom niko to nebi slušao, pa ja nebi slušala. Kao nisam na fakultetu, i onda je tu mala granica da ne pređem u neki kao, ne znam, da ne bude to previše bezveze, kao da ljudi ne shvate to previše olako, sve to što mi predstavljamo, a što je to tako, zato što ja mislim u pitanju je neznanje, i ta neinformisanost, gde tako neko krene, ti drugi ljudi, svako ima pravo na mišljenje, uvek je i bilo, samo sad mnogo brže dođe do ljudi ta informacija i mnogo je negativnih informacija, i te neke poluinformacije to se zove sad infodemija.

Mi smo preoprterećeni informacijama, polutačnim, tačnim, još mnogo je više tih netačnih informacija gde to mnogo brže se širi, zato što ljudi imaju neko znanje, evo ja sam to doživela na svojoj koži, kao imam neko znanje, ne može niko da zna bolje o lekovima od farmaceuta, to je, ali nekako je problem u tome što ti kad se pojaviš na društvenim mrežama, tu je veliki rizik da te ljudi razapnu. Pogotovo kad su neke škakljive teme, i onda sad ja koja imam posao, ono što smo malopre pričali, radim 8 sati svaki dan, koja pokušavam da imam privatni život, koja imam, možda, svi imamo neke poteškoće životne, to da rešavaš i na sve to da objavljuješ, moraš da paziš šta pričaš na internetu jer to je veliki, ja još nemam toliki broj ljudi koliki neki drugi imaju, opet im nije problem da pričaju bez rezerve. I onda na kraju dana dođeš do toga da krenu neki negativni komentari, nije ni to jednostavno, samo što ja sad, pogotovu kad su mlađi ljudi u pitanju, mislim. Ja imam 27 godina, neko kritičko razmišljanje, je ne mogu da zamislim deca kada krenu, ne znam, sa nekim, ima to dve strane medalje, te društvene mreže, tako da mislim, da je neznanje i neinformisanost je u pitanju što se tiče farmacije, i to što možda kad je apoteka, apoteka je mnogo lepa ustanova, i stvarno je mnogo korisna, međutim, da li su farmaceuti koji rade u apoteci dovoljno plaćeni za sve to, da li rade ono što bi trebalo da rade, a to je savetovanje, a ne samo pored savetovanja i čišćenje apoteke, nabavka, trista čuda kao u svakom poslu, međutim nemaju vremena da se posvete dovoljno pacijentima, oni koji imaju možda malo pregore, ne znam.

Dejan Pataki: Imaš pozitivan stav, i vrlo iskreno si krenula iz pozicije farmaceuta, a da li misliš da ustvari medijski prostor koji imaju ljudi koji plasiraju poluinformacije i dezinformacije, i sad, ono kako da kažem svako je u vremenu današnje digitalne komunikacije, praktično tvoj kanal mediji i ti si mediji, i onda ti osvajaš taj prostor uspešnije ili manje uspešno na kraju krajeva i evo ovo sada što radimo je kreiranje medijskog sadržaja. I sada koliko će to ljudi da vidi, ali ako ti omoguće nacionalne frekvencije ili mediji koji imaju neuporedivo veću svagu mislim u tom smislu, i ono ostave prostor u kome može da se kaže poluinformacija ili potpuna dezinformacija, neko ko konzumira taj sadržaj zaista dovede u pitanje farmaceutsku industriju i tumačenje lekova, i tumačenje ozbiljnih bolesti, i onda s jedne strane ti imaš nekog ko čak i nosi prefiks lekar gostuje na nacionalnoj frekvenciji, i imamo sa ove strane jednu mladu ambicioznu i sjajnu osobu Sašku Božić, i sad kome bi neki običan slušalac, gledalac poverovao, i onda dolaziš, i zato mi jeste ideja Podcasta da pričamo medicinski potvrđene proverene stvari, jer ja mislim da tog sadržaja nedostaje.

Saška Božić: Jeste nedostaje, jako je teško kreirati takav sadržaj, i zato treba svako iz svoje neke oblasti da dođe i da priča samo to zašta jesu specijalizovani. A htela sam još da kažem što se tiče te negativne konotacije, jeste prevelik je obim svega, tržište je ogromno. Imamo svega i svačega, od suplemenata, i to se sve plasira, ne samo u farmaceutskoj industriji svuda, svako želi da proda svoj proiuzvod. Na ljudima je da razviju svoje kritičko razmišljenje, na kraju dana, jer sad mislim svi znamo kakav je marketing, nema tu šta, sad, ali tu nema veze samnom kao farmaceutom, ja sam na mojoj stranici, ja sam jasno rekla od početka, prvo sam mislila da će to biti neka marketinška platforma, u smisli da ja ono što razmišljam da ja to, da ja to na kraju ne znam, prodam, onda sam shvatila da ja to ne želim da radim. Prva stvar koju sam ja jako brzo, posle pet šest meseci, još su oni meni počeli da nude da reklamiram gvožđe, da reklamiram probiotik, i sad neki ljudi to rade, ja nemam ništa protiv toga, ali to nije cilj moje stranice, i baš zato ne želim da to predstavljam, to je nešto što ja koristim, što stvarno bih i ja preporučila najbližima, to da i po nekad, i ljudi smo koristimo, nećemo sad da se vratimo u pećinu i kao.

Ali generalno to je isto problem jer tržište ogromno, ali ljudi su ti na kraju koji odluče, e treba mi suplement ili mi ne treba. Ja kad kažem, ljudi kad kažu da je zdravlje skupo, ali bolest je mnogo skuplja, pogotovo za ljude koji na kraju neku bolest razviju, zbog načina života i to sve. I sad ja pričam o prevenciji zdravlja, i oni kažu šta lupaš, neki tako, zato više ja se ni ne obazirem toliko šta govore da smo mi mafija, u ja kažem pa dobro mislim ljudi ja stvarno ne znam kako, mislim ne želim uopšte da se pravdam, vide na kraju da svaki pojedinac predstavlja ono što on živi i u šta veruje tako da ja više s tim nemam problem, ali da prvo pozivam ljude da uključe kritičko razmišljanje, i da prestanu onda da kupuju, mi smo potrošačko društvo, da prestanu da kupuju to što im nije potrebno i da  se stvarno posavetuju sa nekim, i da uđu kritički, ako ulaze u apoteku, ako već misliš da ti neko, kako se kaže to uvaljuje proizvod, ajde razmisli da li ti to stvarno treba, jer jako smo potrošački nastrojeni, mislim ja se sto puta upecam na razne

Dejan Pataki: Ja se bavim marketingom i trudim se da to bude dobro, šalim se

Saška Božić: Pa da ali mislim digitalni marketing je sad nešto bukvalno nova..

Dejan Pataki: Tako je, i taj kontekst koji se zove ponuda bilo čega, da li su suplementi, da li su probiotici ili bilo šta slično opet je to spram onoga, kako da kažem, ima kontekst koji se zove ja to želim da prodam, ali opet to ne umanjuje značaj i odgovornost kada čuješ potpuno sulude teorije zavere, i sad, kada smo razmišljali o pokretanju Podcasta vrlo sam detaljno istražio tu scenu, i video da postoje sadržaji koji su o broju pregleda, ako je to neko merilo, ono kao, verovatno nikad, milionski, da, ono sad da ne zvuči previše uvredljivo ali do neke mere može, do ono kao teorije da je zemlja ravna ploča, do nekih ono potpuno suluduh stvari i onda sam zaista pomilslio ok ako zaista ovo ajde da kreiramo sadržaj koji se sa ove strane, zvanično priznate medicine, a ti to radiš dosta vešto na društvenim mrežama, i taj momenat još ima da si onako vrlo reaktivna, to znači da je tema bila mamurluka pred Novu godinu. Što je vrlo logično,  a sad je poslednja ili predposlednja objava se odnosila u vezi sa amonijakom, jer je to nešto što je aktuelno, informacije koje dolaze sa tvojih profila su one koje su kako da kažem knjiški, medicinski utemeljene.

Saška Božić: Da, i to je dobra stvar zato što preko društvenih mreža ja sam uspela da se povežem baš sa preko te stranice da se povežem sa mnogim ljudima iz struke, i sada je u pitanju, što se amonijaka tiče nisam ja istraživala jer je nemoguće, nego sa Medicinskog fakulteta su napravili laboratoriju za infodemiologiju i upravljanje infodemijom, to jest tom ogromnom količinom informacija, i onda su, oni naprave istraživanje, jer oni se bave time, i pošto oni su tek počeli i nemaju veliki broj ljudi još uvek, na njihovom profilu, ljudi ne znaju za taj profil, i sajt, onda smo se dogovorili da ću ja da budem ta koja će da poziva ljude, da im objasnim, da ja kažem ja ću taj video da smimim dok se to ne razvije kod njih, onda će verovatno i oni početi da sminaju mislim, znaš i sam koliko je teško doći do nekog broja ljudi pogotovo u početku, i pogotovo na te teme, i stvarno vidim da su ljudi se zahvaljivali kao, pošto ne može ako ja živim, ako sam ja u tom momentu u Pančevu ili Omoljici nema potrebe da ja budem toliko uplašena od tog amonijaka, koji teško da će stići do mene, i onda tu se dešavalo, kad su tako neke ozbiljne stvari ljudi od straha imaju neke reakcije, kao dal su otrovani ili nisu mislim, pričala sam u videu to,neke reaksije na to , to je ustvari strah, da li će stići to do mene u tom momentu.E a toliko mediji plasiraju to , ne znam da li je neznanje, ne znam da li j ezbog gledanosti u to neću da ulazim .

Saška Božić: Ja ću reći zbog gledanosti, pa jeste zbog gledanosti to je ono što me razočaralo, ono kao samo da klikne i to ćeš da pročitaš i da se uplašiš,i sad to se…

Dejan Pataki: Ali kolko puta eto ti znaš to, pa kolko puta se nekad, evo počeću od sebe uplašim, upecam se i onda shvatim, aha, ajde da se vratim korak unazad.

Saška Božić: Na Medicinskom fakultetu u Beogradu postoji ekipa studenata i profesora ili studenata…

Profesori i sad neću da kažem koje zvanja jer to je novo, profesori su…

Dejan Pataki: Ne ne, zato što bih voleo da ih zovem da pričamo o tome , zato što je ceo kontekst ovoga ustvari da se podigne, ja ću reći jezikom marketinga brenda vrednost nauke i medicine, jer na žalost smo u situaciji u kojoj evo u Novom Sadu znam za ono, i to je podatak kojim se komunicira, broj dece koji je vakcinisan se smanjio do te mere da evo sad pričamo o, mislim, valjda neću biti u prilici da govorim o malim boginjama i nekim stvarima.

Saška Božić: Kao dobro došli nazad u 1912. godinu

Dejan Pataki: Da nećemo da Veriola Vera dvaput snimimo,

Saška Božić: Mislim smešno ali tužno

Dejan Pataki: Jeste i stvarno još iz nekog prethodnog, iz neke prethodne priče iz nekog prethodnog projekta gde sam pričao sa doktorkom, koja je baš sa instituta za epidemiologiju, neću biti precizan ali važno je da je rekla da je ona neke stvari kojima se suočavala samo u knjizi gde je pisalo ovo je iskorenjena bolest, se suočava sad sa time, znači ona je pre deset petnaest godina učila da je to iskorenjeno i da je to više nema ili u tragovima ili se pojavljuje kao incident, sada to doživljava, i da ima pacijente i ja mislim da to onako na skali da se upali crvena lampica, jer je ozbiljna frka.

Saška Božić: A ono što je zanimljivo zašto to podiže toliko gledanost, to sam slučeno naletela, na to i sad se služim ja time, mislim samo da se setim toga i da isključim te informacije, taj sindrom, fenomen negativnih predrasuda gde naš mozak pamti i registruje negativno, i to bukvalno mediji koriste, i sad ja sam, ja živim u tom nekom ružičastom svetu da mislim ma nije to tako ali onda, kako sam počela da primećujem stvarno negativna informacija, pogotovo poluinformacija, dezinformacija, to se raširi kao pošast, tako da tu smo mi. I da, imam još toliko projekata sa mog fakulteta fatrmaceutskog, mislim ja želim da se mi svi povežemo i da to da se takav sadržaj plasira, i da nekako ne pričamo mnogo stručno jer ja razmišljam da nisam zdravstveni radnik da li bih ja razumela to što bih ja sad i vidim kad kolege krenu sa društvenim mrežama, to krene mnogo stručno i to neće niko da sluša, i ja kažem ljudima, nisam ja to napravila za farmaceute da se oni edukuju, mi smo završili to što smo završili, i onda kao pa mnogo si sad kao uopšteno pričaš, ja kažem ali meni je cilj opšta populacija da nekako, kao da neku pismenost medicinsku raširimo, ne kažem, znaju ljudi dosta, ali opet treba te neke stvari, nekad se iznenadim, kao ma neću da pričam o tome to svi znaju. I onda kao shvatim kad mi se neki ljudi zahvale za neku, za mene banalnu stvar, ja sam kao ok, stvarno sam na dobrom putu, i nastaviću samo da ne odem u neku previše laganu priču, to isto nije dobro jer onda te ljudi ne shvataju ozbiljno.

Dejan Pataki: Ne, tako je, to je smer, to je komunikacija, i deo onog posla kojim se bavim, i marketing i komunikacija, jako je važno artikulisati temu, sadržaj i plasirati jezikom koji može da razume svako ili skoro svako. I sarađujem sa Prirodno matematičkim Falkultetom u Novom Sadu i vrlo česti sam u razgovoru sa profesorima da kreiranje sadržaja ako žele, da se približe nekim budućim možda studentima, da jeste kanal komunikacije i tvoj primer navodim, tvoj i Tijane Prodanović, bivše profesorice Fakulteta PMF-a, a to je da se na tim kanalima se nalaze mlađi ljudi, a način na kojim će da im se obrati, ti to radiš na jedan odličan način i da treba naći meru, ne pričaš, ne banalizuješ stvari, a i na kraju krajeva onaj ko tebe prati, a da je iz mlađe generacije verujem da može da obogati rečnik, između ostalog a i znanje, jer je to jako važno. A da jedno pitanje, pošto možda nije u komunikaciji, koliko se iz tvog posla sad iz svih ovih stvari koje radiš, koliko dolaziš često u sustret sa lekarima u Srbiji.

Saška Božić: Ja samo preko ovog mog hobija, ja ga i dalje nazivam hobi, vaš farmaceut, pošto ustvari pošto se tiče kliničkih istraživanja, tu je dosta zaposleno i lekara i stomatologa i farmaceuta, tako da, ali nema tu neke, više smo fokusirani, na to što sam sve ispričala tako da u suštini sad kad razmislim, da komuniciram dosta sa kolegama. Nije kao da radiš ti na nekoj klinici pa kao to je toliko intenzivno, ali sad u poslednje vreme, meni je i cilj bio jedan, kad sam otvarala stranicu da, ja sam, kao, pošto vlada neko mišljenje, da farmaceuti i lekari, da postoji neka tu sujeta, e ja nemam takav osećaj, ali ja polazim od sebe uvek, iz svog iskustva.

Dejan Pataki: Ima vremena da stekneš taj osećaj, šalim se

Saška Božić: Da, ali ne mora, sad ove mlađe generacije, i sad svi mi što smo u tim vodama, ja vidim da mi se svako odazove, ok sad kad je privatan život u pitanju, kad su ti neki problemi dešava se da ne možemo da dođemo do lekara, ali ja bih opet rekla sad iz ličnog iskustva, dotaći ćemo se i teme retkih bolesti, pošto… e nekako da svakako ti lekari, sad iz ovog ugla, nemaju toliko vremena da se posvete, i sad nekako sistem, koji treba da se menja možda iz korena, onda kad ljudi misle da je preko bolje, ne znam, zavisi koja je država u pitanju, koji posao, čime se baviš, ja sam bila u Americi na onoj studentskoj razmeni, i ja sam tamo, ja sam rekla, ja lično ne želim da nikad idem iz Srbije, mislim, nikad ne reci nikad, ali kao kad sam se vratila onda sam shvatila, pa dobro nijj nam toliko loš sistem kao što sam ja mislila..I opet imaš koga da zoveš imaš kome da se obratiš, ali ajde to ćemo doći do te teme, a sad izvini šta si ti krenuo, za to za farmaceute i lekare.

Dejan Pataki: Pa to, imam nekad utisak da, kao ono da je baš problem u komunikaciji, i ja ću to da izgovorim, izgovorio sam i neki sagovornici ovde, da je problem sujete, spoznaje  novih saznanja i novih informacija, da je to jedno breme koje imam utisak da je prisutno u našem zdravstvu, i da je nakada otpor, pošto tvoj profesionalan deo je, znači klinička ispitivanja, neke novine, neke nove,  terapije ili unapređenje postojećeih a da nekada imam utisak da je, da u jednom delu, kako da kažem, stare garde vlada otpor i da su ono, nisu radili apdejt, ni komunikacionih veština, što je mnaji problem

Saška Božić: Što kažu ono u Cv-u soft skils sad kad sam počela da radim, kao stvarno mi je jasno šta traže, jer neki ljudi ne rade na tome uopšte.

Dejan Pataki: E odlično to je tema zato što i pričali smo sa Ivanom Badnjarević, i negde želimo da to više pričamo o tome, a to je kako je taj komunikacioni model koji treba kada se saopštavaju i ružne vesti ili onakve vesti ili bilo šta, da je to jedna veština koja je potrebna.

Saška Božić: I to je potrebno da se usavršavamo uporedo, ne samo završio si fakultet i kraj, bilo koji, mora to ceo život neko usavršavanje, ne mora to da bude neko sad da mi plaćamo ne znam ni ja kakve kurseve, ali postoje knjige i dalje, kao ljudi sve manje čitamo a mislimo da smo pametniji, a samo smo se rasuli na trista strana, tako da razumem šta hoćeš da kažeš, i ja lično, kažem evo ako pričamo o farmaceutima, da krenem od sebe i da mi spustimo gard, i da mi nađemo način da sarađujemo sa lekarima. Ja nakako uvek dođem do neke zajedničke, bude mi nekad neprijatno, stvarno neko me, onako lepo rečeno oduva me, i neće i kao šta lupaš. Čak neke kolege, pisala sam neki članak za neke novine, neću imenovati, i uvod nisam pisala ja, i to je bila neka, da li je prepisivati lek, mene su kolege su me napale, kao da sam ja napisala, pošto kao lek se propisuje a ne prepisuje, ali na kraju u literaturi može i jedno i drugo. Zašto biti isključiv, ok, naravno kad su lekovi u pitanju, terapija treba biti oštar, i pričati ljudima i savetovati ali ovako neke stvari, ne mogu sad, ja sam samo jedna grana zdravstva, mi moramo svi zajedno da sarađujemo da bismo došli do rezultata.

Dejan Pataki: Do nekog poboljšanja ili do unapređenja situacije. Zaista format Rare and Share je je kako da kažem, ovakav, u smisli sa jednim gostom ili gošćom, isto iz domena udruženja pacijenata, farmaceutske industrije, nadam se i više lekara ali, ja znam ako ne bude saradnje pacijenata i udruženja pacijenata, farmaceuta, lekara i države

Saška Božić: I ko zna koliko još stručnjaka kada su retke bolesti u pitanju

Dejan Pataki: To je posebno, tako je  i države, da nema šanse da se neke stvari pomere i da bilo koji konflikt i ono komunikacija koja ne ide u smeru zajedničkog rešavanja problema nema teorije bilo šta da se pomeri. A onda zaista nekad na dnevnom nivou informacije do kojih dolaze kao da su to neke dve suprostavljene strane. I vrlo često tako komunicitra i zato tih tvojih pristupa asertivne komunikacije, otvorene i vidljivosti transparetnosti, i na kraju krajeva imaš 30 hiljada pratilaca, na jednoj od društvenih mreža, na instagramu, stvar edukacije je vrlo važno da u trenutku, to jeste misija ovoga, da u trenutku kada ti zatreba lekar, kada su ti potrebne neke stvari da imaš neko možda predznanje, ili neke informacije koje će ti pomoći da dođeš do onoga šta ti je neophodno u tom momentu, tebi ili članu porodice. Spomenuli smo retke bolesti, i ovde se primarno bavimo tim temama i koje su sa najrazličitijih strana, i onda bih hteo da kažem da  si ti i uključena u neke stvari, tako da si istrčala polumaraton, na Beogradskom maratonu

Saška Božić: Da, polumaraton da, ali planiram i sledeće godine isto da trčim, istrčala sam polumaraton i kao ove godine mi je motiv bio udruženje „Hrabriša“, i retke bolesti i to su sam slučeno naletela na Hrabrišu, i rekla sam to je to, mislim želim da ljudi opet kad trče ja kolko puta sam bila nešto na nečijoj majci pa posle guglam pa ne znam, vidiš onu porukicu, a dok trčiš uplatiš, i stvarno je… Prvo promoviše se zdravlje na taj način, neka fizička aktivnost, drugo, povezuje se lepo i korisno stvarno na taj način se može doći do velikog broja ljudi. Iako sam ja prvo mislila ko će da gleda to, moju majcu Hrabriša, kao ajde da probam, ma šta ima veze, i onda i na društvenim mrežama se to promoviše i onda ljudi kažu kao ma ti to radiš sve zbog sebe na kraju dana, ja kažem ok, mada sam, i to sam, jer ja istražujem tako nebitne stvari, i samo sam to za tu nagradu, kad odradiš neko dobro delo, da li je, to uopšte nema veze sa dopaminom, kad uradiš humano delo, možda ima neki udeo, sa hormonom nagrade nego kao jedan deo mozga sad neću da lupam, koji je totalno neki temparijentalni funkcija eto, pa ja ću to dodatno da istražim, i kačiću na instagramu, da je to totalno neki drugi put neki dopaminski put, tako da eto i za to imam kao, kad krenu ljudi jao kao pa to je sve self promocija, pa kažem na kraju dana pa eto i ti radi to istio i biće svet za nijansu bolje mesto.

Dejan Pataki: Pa s obzirom da živimo u svetu koji je i taj “self promotion” može da ima neku, i po pravilu ima negativnu konotaciju. Ja imam suočavanje isto s time, ali ako promovišeš super vrednosti, ako promovišeš proverene prave ili već šta, pa evo ja te molim radi self promotion, jer kao sad jer kad kažeš self promotion pomisliš na neki potpuno drugačiji kontekst na neki rijaliti momenat ili već ne znam kako da ga nazovemo a da ne bude previše vulgaran, ali ako se baviš promocijom, i zato jeste ideja da ovde pričamo sa ljudima koji promovišu i bave se promocijom pravih vrednosti, tako da ti se, apsurdno mi je da ti se zahvaljujem u ime te zajednice ali ti hvala i

Saška Božić: Trčaćemo i sad, ustvari ove godine u aprilu će biti maraton i već su neki ljudi rekli da sad hoće da samnom, sad to je od jedne osobe, evo već sigurno dvoje troje  će da se priključe i onda kao možemo drugačija udruženja nije bitno, samo je super na kraju kad to podeliš na mrežama, to se baš lepo proširi.

Dejan Pataki: Čuje se i vidi se a posebno zato što teme i problemi ono sa čime se suočavaju ljudi sa retkim bolestima i članovi njihovih porodica su još dodatno specifične  zato što ih ima jako malo, i zato što su nekada problemi vrlo kompleksni, i onda je svaki momenat o kome se nešto o tome može videti ili čuti jako, jako puno znači. Ja ću tebe pitati, ovaj ti si donekle, ne donekle i lično si involvirana na temu retkih bolesti, i senzibilisana pa, ja ću te pitati da li želiš da to podeliš.

Saška Božić: Pa da, podeliću sad ovaj naš put do sad, moj bratanac je rođen 2021. godine i odmah je dobio neke napade, nespecifične i mislili su da je epilepsija, sad tu ide put kako ide dijagnostika, i na kraju rađena je genetika i tad kako sam se povezala sa drugim roditeljima preko udruženja Hrabriša i sa drugim stručnjacima, shvatila sam da je njemu ta genetika odrađena u rekordnom periodu tako da bih se zahvalila svim lekarima koji su, iako kada si ti u nekom ličnom u ličnoj emociji, ne vidiš čisto, pošto je to stres neverovatan mislim, ko god je prošao zna ne moram ni da objašnjavam.

Ne možeš da vidiš čisto, celu situaciju pa onda kao lekari nisu ovo lekari nisu ono, oni su uradili sve što su mogli u rekordnom periodu, ono što bih ja rekla da su rekli: “E mi sad više ne znamo izvolite ljudi tražite dalje, mi stvarno ne možemo više odavde nemamo kapaciteta”, jer kao što i sam kažeš, to je jako mali broj pacijenata, heterogena grupa oboljenja koji svaki pacijent je priča za sebe, opet ima dosta, sad kad pogledam, kad sam mislila da smo, da ne mogu da se povežem sa tim ljudima, ne znam nikog, sad je tu velika grupa ljudi naspram onog kako je bilo na početku, i da, prvo to da se zahvalim lekarima, jer, totalno sad kad sam, godinu ipo dana je prošlo, na dobrom smo putu, kad sam pričala sa nekim ljudima kad su mi rekli vau pa već ste sve uradili. I da, ono što bih isto rekla dok osoba ne pomogne sebi, ona, mislim ja sam bila ta prva, još sam ja kao tetka, ja ne mogu da zamislim kako je roditeljima, uopšte neću da ulazim u to da se tu nešto meri, kolko sam ja bila blokirana, kao, član porodice koji kao ok, to je meni trenutno najvažnije na svetu, tetka, Sofija i Vukan najvažniji su mi i dok ja nisam pomogla sebi u smislu psihoterapije da ja malo izađem iz svog mraka.

Mi smo bili blokirani, mislim ja sam bila blokirana, nisam mogla da operišem kao farmaceut, da pomažem dalje, da uradim nešto i sa te zdravstvene strane…

Mi smo bili blokirani, mislim ja sam bila blokirana, nisam mogla da operišem kao farmaceut, da pomažem dalje, da uradim nešto i sa te zdravstvene strane, čak sam i naletala, ono odem u apoteku, kažu mi ta apoteka je za to, idi pa me neko oduva bukvalno kao nemamo mi to doviđenja prijatno onda mi se sruši taj drugi svet gde ja pričam o farmaciji kao najboljoj mogućoj profesiji to su moje kolege, ja na instagramu kao ružičasti cvetići sve, i onda se razočaraš tako, čak sam mislim, znaju svi ljudi, kako se osećaš u tom momentu kada ne možeš, bukvalno te celo telo boli, a ja kao  ne mogu ja sam tetka, kao ponašam se kao tetka, pomozi nemoj da im odmažeš, i onda sam na kraju kao pomogla prvo sebi krenula sam na psihoterapiju.

Dejan Pataki: Ajde to je važan trenutak, prekinuo sam te nemoj mi zameriti, često pričam i ovde jer je to jako zanemaren segment, a to je taj psihološki momenat koji zaokružuje  sve stvari, hvala ti što pričaš iskreno i pričaš iz pozicije, kao što si rekla ti si tetka, i ne možeš da zamisliš kako je roditeljima. Ovde si podelila i drugi su delili, kako je to iz pozicije roditelja, ali je to jako važno i želim da se to čuje zato što kada te zvizne ta informacija da nešto nije ok, ima ono i poricanje i bes, i svašta nešto i preispituješ se, preisputavao sam se da li smo dali dobro ime detetu. Znači dođe do tih nekih stvari, ali važno je da to ljudi čuju i želim da čuju zato što je to normalna reakcija. Kad je nenormalna okolnost, i reakcija mora da bude, uslovno rečeno nenormalna.

Saška Božić: I kao svaka osoba i porodici, kao što je i kad je neka druga bolest u pitanju, nije samo ta osoba, to je beba, on ništa ne zna, i onda svi dođemo onako na njega zabrinuti, međusobno krenu neke, ne znam svađe, tenzije, da, i onda ti ne možeš, ja nisam mogla kao zdravstveni radnik da operišem, ja se zezam da operišem, mislim da tražim neka rešenja, nego sam tu blokirana, ne mogu da pričam sa svojim roditeljima, ne mogu da budem i sa Vukanovim roditeljima isto, baš je bila neka blokada, i sva sreća, ja sam tako neki put me naneo i ako mogu ja bi da priuštim trenutno psihoterapiju, hajde da probam s tim, i to sad preporučujem svima, sad su ljudi ono kao u fazonu dosadna si, kao pusti nas, možemo mi nečim. Da, kao ne treba nam svima psihoterapija, neću nikog da pritiskam, ali sami ljudi vide kad si ti nekako promeniš i oporaviš, kako se to sve lepo sređuje, znači, prvo sama komunikacija, ja sad mogu da istražujem ja se prebacim na mod farmaceuta, i sad sam u istraživanju ne zanima nas, nemoj da mračiš, možda ne bude tako, ja kažem sad sam farmaceut, sad pričate samnom kao da sam zdravstveni radnik, kad se vratim kao tetka pričamo mi, ovaj o svemu tome. I onda kao jer, roditelji čija deca imaju retku bolest često nisu iz zdravstva, i onda ja kao drago mi je što postoje udruženja jer jako je teško istraživati to sve, meni je  trebalo sad slučeno sam skoro, pre dve nedelje naletela na neko istraživanje, skroz sliučeno posle eto, godinu ipo dana, koji je izašo prošle godine u junu, gde su se skupila sva ta istraživanja koja će nama možda biti od značaja, na jedno mesto, i ja sam 6-7 sati jedno jutro čitala to, koje, ne možeš ti to da pročitaš za trideset minuta, ali ja sam kao zdravstveni radnik koji je u tome, ja stvarno volim da istražujem, jako mi je bilo teško da ja sad to, to nije moja specijalnost. A onda mogu da zamislim kad mi se pojavimo kod lekara, koji ima milion pacijenata, ono roditelj, kad dete ima temperaturu, to je kraj sveta, mislim Sofija prva, prvo dete iz, bratanica ono kad ima temperaturu ja sam prva bila, kraj sveta, ona se zagrcnje, nikad neću zaboraviti ja bacam sve, uzimam je kao, radim Hajmlikov zahvat, sad ću ja nju da izlečim, brat me gleda, kao, ajde iskuliraj, ja sam mislim, a ne kad je neki ozbiljniji problem.

Velika je razlika i onda mi kao dođemo kod lekara i kao očekujemo da on nama reši problem koji eto godinu ipo dana, to je dokumentacija ovolika, to je jedan, ja se šalim, jedan ispit, oni ljudi, ti ako zakažeš konsultacije sa njima državno, privatno oni ne mogu da izdvoje svoj ceo dan za to, mislim treba da budemo objektivni malo. I onda ja znam i kad su moji roditelji, i Vukanovi roditelji, i sad to je ljutnja, bes, sad ti neki psihološki momenti, kojih ljudi nisu ni svesni kad krenu da, po lekarima, ma to sve oni ne gedaju, ja kažem ali oni imaju svoje porodice, svoju decu pa se onda ja nekad naljutim što je nešto promaklo, ali onako vratim se brzo na taj neki kolosek pravi recimo, za mene pravi trenutno. Ali hoću da kažem da dok nisam pomogla sebi, to je bila jedna blokada gde sam ja u mraku, gde se ja vrtim, stalno gledam najgore moguće dijagnoze, plačem, nesanica krene tu svašta nešto, e sad ti u tom stanju ne možeš ni da pomogneš nikome. Ja sad to zvuči kao floskula, ako ne pomogneš sebi ne možeš ni drugome, eto na primer pogotovu i ljudi koji imaju tako problem a nisu iz zdravstva samo kažem svakako prvo da pomogne sebi, i onda se otvore neke druge stvari imaš čistiji pogled na svet, nema tu nekih teorija zavere, ja pričam ima u organizmu 23500 gena, sad ako grešim neka me neko ispravi, od stručnjaka, to je sad već za genetičare, može da se desi samo jedan loše da se prepiše gen sa roditelja, mislim sad to će neko drugi verovatno pričati o tome, to su isto jako dobre teme, i može da se desi problem. Ja sad neću da pričam, zato što mi još nismo došli do dijagnoze, kad budemo, nadam se da ćemo doći, da ćemo mći da podelimo svoju priču.

Dejan Pataki: Još uvek se traži dijagnoza?

Saška Božić: Traži se, da, ali smo eto od pre dve nedelje na mnogo boljem putu, gde smo mi, ja sam kontaktirala tu doktorku iz inistranstva, rekla joj kakav je problem, ono što su sad naši lekari sve pronašli, oni su slali genetiku da se odradi u inostranstvu, vratili su i tako dalje, ja sam njoj poslala, zato što to sad idem u nekom užem smeru, ona je meni posle sat vremena odgovorila žena, ali ne zato što ja sad da kažem naši lekari su ovakvi onakvi, ona se žena bavi samo time, i njoj je u interesu da je, prvo naravno da pomogne, a drugo da imamo što veću bazu pacijenata, za tu njihovu, za to što istražuju, a da potvrdimo ili isključimo tu dijagnozu da ne bismo lutali, jer čak sam se i ja upecala na ono, ne znam koji je to fenomen, nećemo, ne znam, da krenemo sa svim mogućim stvarima, da krenemo čak i sa alternativnom medicinom, samo da pomognemo, ali nije uvek dobro zato što se pogubiš u svemu tome, imamo kvantnu medicinu, homeo terapiju, sve to, ja nemam ništa protiv toga, jedino želim da se postavi dijagnoza, pa da onda krenemo sa tim jer smo mi otišli previše opširno, i izgubi se čovek. Ja sam pitala, pošto kvantna medicina to je neka priča čišćenje, sad neću da pričam o tome, i kao da odradimo teške metale kod Vukana, bebpca, i onda sam kontaktirala sa mog fakulteta profesirku i pitala možemo li mi to da sredimo, ona kaže, pa čekaj može nije problem, međutim, ne postoje za decu referentne vrednsti, to, i onda me pitala a šta misliš, vratili smo se korak unazad, to je to kritičko razmišljanje, kako je mogao da unese toliku količiniu teških metala, jer, da li je on pio rumeno vino iz bronzanog pehara, i onda sam ja toliko počela da se smejem, reko, hvala, vratili smo se korak unazad, i odmah posle te situacije ja sam slučeno naletela na to istraživanje, i ono kad te život vrati na taj neki put, gde ti opet iz mraka izlaziš i dolaziš negde na neko bolje mesto gde te, put koji te negde vodi, to jest vodi vas.

Dejan Pataki: Zato, i hvala što deliš ovu priču koja se zove taj momenat prvo samospoznaje, i samoodgovornosti, i da, koliko god da je floskula ako nisi u sposobnosti da pomogneš sebi, male su šanse da ćeš pomoći bilo kome, čak i svome detetu. Po pravilu možeš da odložiš kako si rekla i tenziju porodice i pritisak, i tu se vrlo brzo umeša i finansijski momenat zato što to okupira svu pažnju, sve resurse i.

Saška Božić: Tako je i još to bih rekla, što se tiče savetovanja i od drugih ljudi, pošto sam jelte, to na svojoj koži osetila, neki ljudi koji te mnogo vole, i žele ti sve najbolje, neko ko, ne treba dozvoliti svako ni da savetuje, jer u tom momentu je osoba jako ranjiva, ta najuža porodica je jako ranjiva i prihvataš sve kʼ srcu i onda ako neko, meni su ljudi često govorili kao, ok, nego videli su imala sam problem sa nesanicom, i sad, ja kažem Vukan kad se probudi, kad se rodio on je moje malo buđenje, jer sam ja videla neke druge stvari na kojima ja treba da radim. Koje su samo kulminirale u tom periodu, i onda prihvataš savete od raznih ljudi, koji nemaju nikakvu lošu nameru, daleko od toga vole te najviše na svetu, i onda nije to tvoja stvar, a čija je stvar, misli, em je moje dete mislim najbliže od brata rođenog, em kao zdravstveni radnik, ko će, ko će da pomogne, mislim, ne mogu ja sad da idem da pomažem svima, naravno, ali čija je stvar ako nije moja. I onda tako uhvatiš sebe da se preispituješ, ni kriv ni dužan što se kaže,

Dejan Pataki: Da, da, da, vrlo iskreno, zato što taj momenat u kome, i to savet je, pošto smo imali neko iskustvo i više puta to da spominjem, i u jednom momentu dođe neko i kao posavetuje te, ej kao jel znaš da ima neki ono, sad neću ustvari hoću, mag, ono kao u Los Anđelosu. I ono kao ok, a jel možeš da mi pomogneš da ono sutra spremiš ručak, pošto ćemo da idemo na preglede mnogo mi to više znači nego mag iz LA. Bar u ovom trenutku, pa sad da vidimo ono kao nastavak. Iako ja kažem nije zlonamerno nešto, ali kao, i nisi siguran da li su bolji oni koji te savetuju za maga iz Los Anđelosa ili oni koji su okrenuli glavu, ali zato između ostalog, i nadam se da ćemo vrlo brzo imati sagovornicu na tu temu, a to je predlozi, saveti, psihološki ne za roditelje, ne za taj prvi krug koji je suočen sa tim i menjaju život na dnevnom nivou, nego za onaj prvi prsten posle toga, znači prvi krug prijatelja, kolega, komšije iz zgrade, kako da se postave, ili šta da kažu  ili ne kažu, zato što su to jako važne stvari i ovaj, to je taj proces i onda, samo da se vratim na ovu temu, retkih bolesti kada nekada, ono, malo je miks svega što smo do sad pričali, to je kada neko kaže broj ljudi od retkih bolesti, pa ti kažu to je 1,2,3% cele populacije, ako je to tebi 100% u kući to je onda potpuno nevažno. I ovo što si rekla ko će ako neću ja, najbliži je i još imaš predznanje, i sa vidljivošću koju imaš ja verujem da ćete doći do nekih odgovora, iako je to.

Saška Božić: Da pa da sledeći put kad se vidimo podelimo neko iskustvo ono put od početka dalje, da skratimo možda nekome.

Dejan Pataki: Pa to i ustvari ja se nadam da će na tvom mestu da sedi osoba koja je vrlo odgovorna za zakon koji omogućuje da se brže dođe do informacija, to je Zoin zakon koji je omogućio da se brže dolazi do dijagnoze, odnosno da se ne zna šta je, da se omogući da se odgovor traži van granica naše zemlje, što je jako važno.

Saška Božić: Da, mi sad treba da šaljemo krv u inostranstvo, to je tolika komplikacija logično zato što to je humani uzorak, genetski materijal, i tako dalje, međutim, toliko da ne možemo da dobijemo dokumentaciju iz te neke bolnice, ali ja sam rekala neću ja da budem bezobrazna da se svađam nije to cilj, nego ćemo da kažemo e slušajte ljudi po zakonu, samo treba doći do tog zakona, a sve to može da se nađe danas, i da kažem ok a evo sad ipak vidite da može, sad mi pošaljite, jer ja imam neke planove da ne bude za godinu dana da nađemo dijagnozu jer je detetu mnogo važno do treće godine, mislim svaki dan je važan naravno, ali zašto kad ne mora tako. Tako da jedva čekam tu vašu epizodu da nam.

Dejan Pataki: Naravno, nadam se ovaj, da će tako biti. E sada taj nivo informisanosti i edukacije i ovo što sad pričamo i ovo što sada ti pričaš iz lične perspektive, i iz psihološkog aspekta o tome kako izgledaju kliničke studije kolko su, koliko misliš da je važna informisanost i edukacija šire zajednice. Ti to praktično radiš kroz svoj kanal, koliko misliš da je to važno u društvu i vremenu u kome živimo.

Saška Božić: Mnogo je važno zato što kažem, sad postoji taj problem infodemije gde ljudi sa tim polovnim informacijama mogu sebi da naštete, i ne mora da bude šteta vidljiva, može da se odrazi na mentalno zdravlje i to veoma izbiljno, eto taj strah kad je u pitanju, koliko je samo procenat depresije, i anksioznosti u toku onog perioda izolacije u periodu 2019-2020 godine, i volela bih da pozovem ljude, ok nije uvek sadržaj na mom kanalu, ha ha, hi hi, jeste često zato što je poenta da dođu ljudi, i da delimo i neke lepe stvari nije samo sad ćemo  samo o nekim teškim temama mada ljudi to zovu teškim temama ja to zovem život, i jako je važno prvenstveno zbog svakog pojedinca, jer smo jako nekako da kažem labilni zato što nemamo to neko kritičko razmišljanje kao ne mislim samo da je Srbija, ceo svet je u tome, na globalnom, problem je na globalnom nivou, jako je važno da se nekako opismenimo na tom medicinski da se edukujemo, da se edukujemo iz pravih izvora tačnije i zato ta laboratorija, sa medicinskog fakulteta za upravljanje infodemijom je super stvar i oni će sad kako kad god je neka tema koja je pretnja javnom zdravlju u smislu ne znam nešto se desi i krenu tu svako da nagađa, svi ti ljudi na instagramu nagađaju neke teorije, što bi moj mlađi brat rekao teorije zavese, pošto više nam je preko glave toga. Da, onda da se izmere i da imaju odakle da uzmu informaciju da je pročitaju da je kritički e ovo je pretnja za mene, ovo nije pretnja za mene, hajde da pomognem kolko mogu, neću da odmažem neću da, ja bih volela kad bi društvene mreže imale dugme gde ti prijaviš i stvarno proveri i obriše to što nije tačno. Ali neće se desiti u skorijoj budućnosti.

Dejan Pataki: Neće, neće se desiti u skorijoj budućnosti čak postoje i te neke stavri pošto jedan deo karijere sam se bavio temama koje se bave i bebama i roditeljstvom, i onda kao postoje u Sjedinjenim Američkim Državama kao neki verifikovani izvor informacija, to je neki vizuelni momenat neki bedž ili ono kao nešto što je fejsbuk imao kao ono kao zvezdicu, jel ti onda dobiješ kakvu takvu potvrdu da je to relevantan izvor informacija, i zato i ovde i stalno hoću da pričam, da je to jako važno, pogotovo kad dođeš u situaciju da ti tako nešto treba ili kada se desi poput ovoga što je bilo sa amonijakom, i da je onda zarad veće gledljivosti vidljivosti i poseta, se plasiraju informacije koje se ono, i zaista je bilo u tom trenutku, ni slučeno da se omalovaži opasnost i situacija i odgovornost, ne amnestira ali bilo mi je da ono kao drugar koji znam da je kao baš trebao da bude tad u Pirotu, i onako jel si dobro jel su tvoji dobro, i on kaže ma jeste mislim stvarno je sve, ali nije to tako kao što je u tom trenutku na tom mestu da, i opet ponavljam, ali ne treba da se pravi frka tamo gde je nema, i da to je ono, to je proces koji traje, informisanost i pouzdanost izvora, ili isključenje teorije zavere, ali mislim da je.

Saška Božić: Ali sad što se tiče društvenih mreža mislim da je važno da napomenem svim kolegama da je dosta, jako je velika odgovornost u smisli kad se nešto priča, i onda mi tako imamo tendenciju pošto to je neko da kažem ne znam kako bih nazvala, dal nam je lakše da ne pričamo nego mi ovako međusobno zato što je teško kad ti izađeš, ne znam to može da postane viralno, može da bude milionski pregled i onda dobiješ razne komentare, to je za mentalno zdravlje pojednica jako nezgodno, u smislu da se ti ogradiš od toga, ja sam sad to reko sad neću da čitam komentare, to je sad ono druga neka tema, ali da pozovem sve kolege koje, mi smo zdravstveni radnici, koji imaju nešto da se ne plaše da pričaju ne da idu i da pričaju nešto neprovereno nego evo, znači imam sve moguće tačne informacije koje jedan stručnjak izvuko gore na sva najčešća pitanja oko tog slučaja, amonijaka, izlivanja amonijaka, ja sam tu kao, osoba koja će to da prenese ljudima jer već imam neke ljude koji veruju koji čitaju koji su već tu i onda će oni to da kažu svojima da se ne brinu, ali mnogo je lakšti taj put bio što smo se mi već svi povezali, jer ja sama to da istražujem  opet kažem to bi mi trajalo, ta osoba koja je to pisala ona se bavi time, i zna, i tačno to su radili ljudi sa katedre za toksikologiju, sa VMA i sa Medicinskog fakulteta. To je bio tim ljudi koji je dao odgovore na ta pitanja ja sam samo prenela ono neke osnovna pitanja i rekla idite tamo pročitajte ako vas zanima, i nemojte da širimo dezinformacije.

Dejan Pataki: Referentan izvor, i ratikacija i onda mi je fantastično kada na temu, a mislim kako da kažem ovaj prostor koji osvajam  pa nemam problem da izgovorim na temu retkih bolesti, prevencije, skrininga vakcina, na te teme trebaju da govore lekari, farmaceuti, medicinari, a ne ljudi drugih profesija, bez obzira kakav autoritet i šta imaju iza sebe, jer je to meni potpuno neverovatna stvar, zaista 2023. godine podatak o broju vakcinisanih beba u Novom Sadu je, ja mislim da u ono staro vreme možda bi se uključila neka vazdušna opasnost ono kao sirene, kao ljudi da li smo normalni, ali valjda je ta kakofonija koja se pojavila i prostor da svako može da kaže bilo šta.

Saška Božić: Tako je, na dnevnom nivou slušam razne, i svi meni šalju, jer sad oni misle ja ću sad svaku tu neku dezinformaciju da ne znam razbijem ja kažem ljudi mislim neke stvari ne želim, isto lični, ne želim nemam vremena, neke stvari koje nisu toliko kao štetna kao šta da radim, ali to je mislim sad opet lični primer sad iz ove cele situacije što smo pričali, osoba moja bliska osoba iz uže porodice, je baš to, sad ja kad sam došla do ovih saznanja o retkim bolestima, i kaže, ma šta kad oni neće da kažu da je to od vakcine. A ja, znači to je moj Vukan to je osoba koju trenutno volim, ma ja ne znam zauvek će to verovatno tako biti, nemam svoju decu, Sofija i Vukan su osobe koje volim najviše na svetu, ja kažem dosta, samo sam rekla dosta ljudi, ja toliko istražujem da bi meni tako neko reko nema veze što ti nisi medicinski obrazovan, ljudi kao ajmo malo, mogu reći da sam se iznervirala, jer ja drvim eto već godinu ipo dana, ja pričam sve lepo, i onda ti neko dođe i kaže, najbliži mogući koji nije uopšte protiv, nema nikakve te nije u teoriji zavere nego jednostavno valjda osoba je  izmučena, stvarno da kažem ranjiva u tom periodu, ne možeš da razmišljaš kritički stalno tebi je teret tu ti si stalno u tom problemu samo sam rekla dosta, zar misliš ja sam farmaceut znam dosta toga o svim kliničkim istraživanjima, toliko se bavim istraživanjem i zagovaram prevenciju i sve da bi Vukanu ja, mom detetu.

Dejan Pataki: Hvala ti što si to rekla, super ti je da kažeš, da pozoveš kolege koje su relevantne, da li imaju 30 hiljada ili 5 pratilaca nije važno, ali da se čuje glas, ja stalno imam utisak da ova strana

Saška Božić: Lakše je da ćutiš jer dolaziš u rizik da te bukvalno da kažem medijski razapnu, jer to nije, ali neće, u suštini kad stojiš iza toga,

Dejan Pataki: Dosad smo došli u situaciju, ali stvarno smo fenomen društva, ja sam, pokušaću da nađem prave reči a da može da ostane u etar, je bio domen, skrininga fenilketonurije, skrining fenilketonurije se radi već 30 godina, 40-ta i radi se tako što se uzima krv iz bebine pete u prvih 24-48 sati po bebinom rođenju, zato što se ne može, prosto problemi koji se javljaju i ako postoje ne evidentiraju se i moglo bi da donese čak i nepopravljivu štetu detetu, bukvalno da dete se truje od majčinig mleka. E sad to se uzima krv iz bebine pete, i sad čak pitanje jedne susedne zemlje neće čak ni da pričaju o tome, jer je žena rekla nemojte molim vas da pričamo o tome, još će neko i to da nam zabrani, dovešće u pitanje i to, nešto, čas na reč, kao nećemo to da stavimo u prvi plan nego ćemo da, preskočićemo malo u komunikaciji  kako se to radi, jer će već da bude, čekaj jel to neko uzima krv iz naše dece, jel se to uzima iz pete, koga su oni pitali, i sad ja onako sve to umem klimam glavom i odjedanput zastanem, kako smo mi stigli dovde.

Saška Božić: Tako je, tako je, zato što ljudi nemaju poverenja u klasičnu medicinu, zašto, evo sve smo to danas obradili zašto, u suštini je problem isti kao i sa farmaceiutima, celo zdravstvo je u istom problemu, zar ne?

Dejan Pataki: Zato što nemaju poverenja ni u lekare ni u farnaceute

Saška Božić: Jeste mislim da je ova druga strana neuporedivo glasnija.

Dejan Pataki: I mislim da ljudi poput tebe, poput nas, koji pričamo ovde za ovim mikrofonom, treba da imaju prostor da budu vidljivi, jer u trenutku kada smo se mi suočili sa retkom bolešću i kada su nam rekli šta je, i to sam ponovio i ponoviću jer nisam zapamtio pa sam guglao, jar je stvarno bilo Bože jer sam stvarno tolki idiot pa da nisam zapamtio od čega mi dete boluje, ali to je sad ovo pričamo otvoreno jer to nije sramota, da ne znaš da izgovoriš neke stvari, koje nikad u životu nisi čuo.

Saška Božić: Medicinska terminologija, ja sad nekad budem u fazonu treba mi odmor ja da uzmem odmor od svog posla to je nemoguća misija, mislim život mora da teče, moramo da imamo i resurse da to se sve sredi i tako dalje, ti moraš da uzmeš odmor i posle od tog odmora da se odmoriš, jer ćeš u suprotnom da odlepiš što uslovno rečeno i nećeš biti ni sebi ni tom detetu, ni bilo kome drugome.

Dejan Pataki: U trenutku spoznaje sam pitao, kao ok, i sad kao terapija i moje pitanje je bilo da li je to neka standardna, da li je, jel ponavljam, nemaš pojma, da li bi bilo bolje da se, da li će da dobije bolje uslove u negde ne znam gde, i odgovor je glasio ovako ne ovo je standardna procedura, koja je unapređena pre nekog izvesnog vremena bukvalno identičnu terapija bi se sprovela da živite i u Beču, i u Minhenu i u Sjedinjenim Američkim Državama, znači to je standardna terapija, i sad, pazi o čemu pričamo sad ja kao dobro je, u tom trenutku nisam znao ni šta da pitam. Ali evo, to je standard koji se sprovodi u novom Sadu u Beogradu, Beč zato što retko je pa su se medikamenti, lekovi su se dopremali iz Beča, oko 24 sata bi bilo na raspolaganju, ili 48 sati nije ni intervecnija toliko hitna, ali šta hoći da kažem to je standard, to je medicina i isto se primenjuje i ovde i tamo i tamo, i završilo se sve dobro, ali to su standardi to su pravila i zato je razlika između toga i teorije zavere, drastične razlike i ovo što si rekla kritičko mišljenje, da dovedeš u pitanje u smislu i da se sve ispituje, vraćam se na ono što si rekla na početku razgovora, prati se svaki, sve što se desilo, ko je ako se u tom trenutku pojavio pad imuniteta, kijavica, bol u stomaku, vrtoglavica.

Saška Božić: Čak i ako je pojelo nešto dete, čovek, i posle imamo i osip odnosno inspekciju koja je oštra kao, ja ne znam bukvalno, nađu zarez da fali oni će to da napišu, to sve ima neke sankcije posle to je stvarno ozbiljna procedura, jer ja kao meni se sve to podrazumeva u svemu tome ali nadam se da je bilo korisno što sam ispričala, nisam htela da budem previše opširna, jer mogu tri dana o tome.

Dejan Pataki: Ne, ne to je jako važno jer sa ove strane imaš ono kao šta se, tvoj stav koji je artikulisan na osnovu ovoga i stav nekoga ono kao ako ima tvrdu stolicu pa 15 minuta sedi na WC u gugla, i sad ono kao, ti iznosiš argumentaciju koja je potkrepljena znanjem, vremenom, trudom, literaturom uloženim znanjem, i vremenom i resursima i školovanjem i autoritetima koji su preneli to znanje a s druge strane imaš ono, ne znam kako to da nazovem ali to je sukob velikih razmera ali eto imam potrebu da pričam o tome. Ponavljam podaci koji su u Novom Sadu za broj vakcinisane dece …

Saška Božić: Sad je to, sad su sa Medicinskog fakulteta napisali tekst i to sam ja isto delila, dajte ljudi da se, jer sutra na primer, sad ta deca ako imaju neke bolesti i probleme oni ne mogu da se vakcinišu jer imaju već, na primer imaju milion nekih svojih lekova, doći će do interakcija, mogu da im oštete jetru i sad ona deca moraju da trpe da ne budu, mislim da budu u ogromnom problemu, čak i neka deca možda samo što imaju slabiji imunitet zato što je neko tamo na instagramu ispričao svoju neki glupost, svoje neko viđenje priče, jer ja kažem ja o modi na pričam jer se ne razumem u to, nemojte ni vi da pričate o zdravstvu i nije,

Dejan Pataki: S tim ako se obučeš pogrešno malo su posledice drugačije, osim u ovom slučaju.

Saška Božić: Tako je ali hoću da kažem kolko sam ja kritički, i neću sad da uzmem i da pametujem nekome ajde uzmite povežite, juče sam neki slučaj na instagramu gde osoba tvrdi da je mislim ne znam da li je važno sad ali kolko je ljudska nebuloza, tako ću se izraziti, ogromna i da, životinjaska pljuvačka je zdrava, i to je viralno, i svi ljudi to šalju i ja poludela, kao, ok, imaju oni sve te neke stvari koje su lekovite ali čak i životinja kad se povredi i kada ide kod veterinara oni njima stavljaju ono zato što postoji milion nekih bakterija i parazita. I ja kao samo kako, ali to je neka osoba koja ima 60-70 hiljada pratilaca, i tako ljudi ne znaju i sutra kao ti sa svojim kučetom šta radiš to mene ne zanima, ali nemoj lupati kao otvoren prozor, molim te zato što je veliki problem za mlađe generacije, za decu i tako. Bukvalno lupanje gluposti eto. Što kažeš kulturno rečeno.

Dejan Pataki: Izabrala si lepe reči, lupa kao otvoren prozor, mi smo to drugačije kad smo morali. U trenutku kada se pošto se nekako Viktor se izlečio posle godinu dana krenuo je kovid, i tad je bilo pitanje kao čekaj vakcina i u trenutku kada su Ana i Viktor ležali u bolnici pošto je terapija bila takva da je bio imunokompromitovan i ja nisam bio u poseti pošto je bio ovaj običan grip, i tako smo nosili maske pre 4 godine, znači to je obična stvar nije to ništa novo bilo, i ja sam išao da se testiram s obzirom da sam 77. godište primio sam te neke vakcine davno, davno i videli su da  nemam dovoljan broj antitela, i to je bilo aha nemam, ja sam samo pitao koliko treba vremena od vakcine, oni su rekli 24 sata, 48 sati zaboravio sam, pozvao dom zdravlja pitao, oni su rekli imamo dođite vakcinisao se taj dan, sutradan otišao i to sve, i onda sam za godinu dana sedim sa svojim prijateljima sa generacijom koji jesmo svi vakcinisani i pričamo o tome da li treba da se vakciniše, ja kažem čekajte da li ste vi normalni. I onda sam ih podsetio ej ljudi ja sam se vakcinisao, to je za nene bilo, nisam ni pričao o tome, nazvao, reko, otišao, i onda su mi rekli da ne bi morao ponovo da radim test, nego samo sa potvrdom išao da obiđem svoje dete u klinički centar Vojvodine, u dečju bolnicu ustvari i kao ne dovodiš u pitanje, za godinu dana sedimo i kao dal to treba, pa šta je to to je ovo ono, ne kažem da nema deo odgovornosti kako i farmaceutska industrija komunicira,

Saška Božić: Da, jer opet samo stručni deo, treba objasniti ljudim na lep način, a ne mora,  nego ko treba, zašto treba, kada treba, a ne…

Dejan Pataki: Tako je, to su sve procesi, ali ne dovodim to u pitanje, i spram onoga što si malopre lepo rekla, a to je ako se ne obučem dobro ili nešto, a ovde ako se dese neke stvari, sa nevakcinisanom deciom ili imunokompromitovanom generacijiom.

Saška Božić: Tako je, a meni baš i za instagram kad ja snimam teme, ja istražujem to što mene zenima, neke zanimljivosti ja kažem ljudima, uvek biram teme, osim ako nekad imem vremena pa uđem u neku od retkih bolesti istražujem dosta, tematika koja je na mom profilu, je nešto što ne može da naškodi nekome čak i ako pogrešno razume, jer ozbiljna je stvar zdravstvo.

Imam tu ljude sa kojima sarađujem sa Medicinskog fakulteta, sa Farmaceutskog, ja sam osoba koja prenosi znanje ali oni su godinama istraživali to što piše, sročili su to u kratak da ja mogu to iskomuniciram sa opštom populacijom e to je super, to je super saradnja…

E sad, kažem kad imam tu ljude sa kojima sarađujem sa Medicinskog fakulteta sa Farmaceutskog, ja sam osoba koja prenosi znanje ali oni su godinama istraživali to što piše, sročili su to u kratak da ja mogu to iskomuniciram sa opštom populacijom e to je super, to je super saradnja, tako treba da funkcioniše a ja kad treba da pričam neke teme kad nemam vremena, mislim, radimo, živimo, imamo neke privatne stvari, onda uzmem pričam o kofeuinu, i to je jako bitno, nije to kao neka, e sad ja samo želim da pričam o retkim bolestima, želim to je moja sfera interesovanja, želim o tome da pričam možda na televiziji i skoro su me zvali da gostujem negde i kao pitali su me o tome, o mamurluku, to nije tema koju ja želim na televiziji da pričam, društvene mreže su jedan kanal, ja sam došla do ljudi sad ja svoj glas mogu da iskoristim na drugi način da ja na televiziji pričam o tome, ne kažem ja to je super, oni su to videli, njima se to svidelo, to je super za gledanost, ja ne mogu i ne želim o tome da pričam, to je jedna stvar a driga stvar je ono, posle i kad želiš da pričaš o nekim ozbiljnim stvarima, oni će reći šta ona lupa, priča juče o nekim stvarima to je televizija to je

Dejan Pataki: Ima drugačiji format i ti to vrlo lepo pronalaziš razliku. Bila je konferencija Norpsa krajem prošle godine kad, smo mi kako da kažem, zvali najavili predsednicu NORBSA Oliveru da gostuje i ta da me je predsednica retkih bolesti iz Hrvatske pitala kako mislite da Podcast približite nekoj mlađoj populaciji, kako da te teme približite nekome ko se ne tangira, ko ne komunicira, i ti si mi sad dala odgovor na ta pitanja. I ti si neko ko to može, i zna i artikuliše ta ko da u ime ove zajednice zahvaljujem. Mirne savesti se zahvaljujem zato što prenosiš te stvari i informacije, jer je to jako važno i format i kanal komunikacije.

Saška Božić: I sav ima sve društvene mreže, ja kažem šalim, iskačem iz frižidera, ali isti je sadržaj možda se malo prilagodi zavisi od društvenihe mreže ali, kao prvo sam ja imala neki otpor, Tiktok, Facebook, kao meni je Instagram bio super, međutim sad je na Instagramu, ko sad počinje jako je teško, zato što je prezasićen, ali tiktok je sad, ne znam sad da li Kina, Japan, nemam pojma gde se to koristi, baš onako za neku edukaciju, mi smo pogrešno krenuli da koristimo Tiktok, ali ja ne odustajem, ja kad nešto zacrtam, toliko sam uporna, mogu slobodno da kažem dosadna nekad, i stvarno ja se sećam u početku, šta pišeš to šta praviš to niko ne sluša, evo tri godine kasnije ok, možda je moglo da ide nekim bržim putem, ali sigurno svaki trud se na kraju isplati, stvarno kada je iz neke dobre namer, i kada ti daješ vrednost, jer kada sam bila fokusirana na broj ljudi to je išlo mnogo sporije, jer kao želiš naravno da imaš, a sad kad mi je stvarno vrednost ta neka razmena ta povezivanja , mnogo je , mnogo brže raste zato što ljudi osećaju sadržaj, šta se.

Dejan Pataki: Kvalitet i vrednost koju donosiš. Možda je sad pravi trenutak da te pitam gde bi volela da vidiš sebe? Saška Božić deset godina od sada.

Saška Božić: E to mi sad, kao ono razgovor za posao. Šalim se. Za početak, sad imam neke male ciljeve, zato što mi je to sve stvaralo pritisak, tako da sam za par godina, evo sad ono neka bliska budućnost, samo da ide istim tokom, kao i do sad, nemam neke ogromne planove, nek ide kako ide, ja sam zadovoljna trenutno, možda eventualno da imam neke svoje proizvode koji će pomagati ljudima ili neko svoje udruženje, stvarni ne znam zato što sam sad tu trenutno i to me sad zanima neka bliska budućnost, tako idem neke male ciljeve.

Dejan Pataki: Dobro sjajno i to je ok odgovor.

Saška Božić: Jer stvarno, teško mi je da vidim sebe za 10 godina, stvarno.

Dejan Pataki: A da li misliš, ajde sad ovako, s obzirom da ovo o čemu smo pričali, da je neko pre 10-15 godina pričao da će broj ljudi vakcinisanih u Srbiji da se smanji drastično da će doći do granice da je to alarmantno, da li onda, jel misliš da će te stvari da se promene u nekom momentu pred nama ili nas čeka neko potpuno novo ludilo.

Saška Božić: Pa mi ćemo da se potrudimo da informišemo ljude na pravi način i da se što više kolega uključi  da ne bi došlo dotle međutim sad ne znam koliko je to, mislim da ćemo doći do toga nečega, videćemo na kraju ali šta je na zapadu, šta sam ja videla u Americi, to sam skoro pričala ja sam iz Amerike došla, jer sam ja možda empatična ne znam šta je samnom, ja nisam mogla da se fokusiram na te lepe stvari, vidim ja odem u San Francisko vidim sve lepo, lep onaj Golden gejt Bridge, bla, bla, bla, kanjon Kolorado, oduševim se na 5 minuta, ali ona patnja tamo i ono siromaštvo što sam ja videla ja to ne mogu, nisam mogla baš da svarim, ja sam došla i pričala, ljudima o tome, gde meni ljudi i sad posle dve godine prčaju da je veliki broj ljudi na ulicama tako malo sa mentalnim poremećajima, moramo da se čuvamo, kolko smo blesav narod, toliko smo se nekako i čuvali do sad, sad je ne znam šta da kažem. I čeka nas svašta nešto i zato bih samo volela da se ljudi informišu iz pravih izvora jer će im to biti najbolji mogući lek, jer mentalno zdravlje je jako važno, znam da sam dosadna, ne zanima me što sam dosadna , te neke stvari, znam koliko je droga tamo u Americi lako dostupna, to nam sve stiže.

Samo da se ljudi edukuju i da ne dozvolimo da baš toliko bude, jer meni su neki ljudi, ja došla i sad, ja sam iz Omoljice, živela u Beogradu, Pančevo nije to sad neka, viđala sam svašta ali bila sam slobodna da se krećem ulicom bez ikakvih problema noću ide se u grad, izlazi se, i onda kad sam bila u Americi videla sam šta sam videla, znači u San Francisku onaj deo gde su blizu centra gde je mnogo siromaštva, gde je mnogo zavisnika, beskućnika i tako dalje. I onda meni dugarica koja živi u Nemačkoj inače iz Bosne, živi tamo od srednje škole ona je rekla šta ti je bre Saška ona je to već videla, u Kelnu i kao mislim kao to je sve već viđeno i mene je to potreslo, ova druga drugarica ona je takav drugi karakter, ona kao ok užasno je ali neće da se optereti, i onda kad sam došla ovde sad vidim da nekako, znali smo pod uticajem smo velikim, pa nadam se ne u tolikoj meri, ali zato je važno da se edukujemo da pričamo o tim retkim temama jer niko neće da priča, ja da pričam u Americi o lepim stvarima ok super, ima stvarno lepe, ali da pričam o zdravstvu nije tamo sistem najbajniji ako nemaš novca neće niko da te pogleda. Radila sam u restoranu gde oni nesmaju kod zubara da odu,mislim ljudi sami u nekim garažama, to je stvarno tužna priča i teška, da vidimo da nije sve tako zeleno preko kao što mislimo i da se borimo da eto, naš narod koji je, stvarno smo inteligentni, samo da iskoristimo to, na bolji neki način.

Dejan Pataki: Samo da iskoristimo to, ili da imamo pozitivne autoritete na koje se možemo ugledati, za koje sam siguran da ti spadaš. Ajde jedno pitanje za kraj koje postavljamo svima ovde, s obzirom da pričamo ovde o retkim temama i sagovornicima koji se bave retkim stvarima, šta misliš koja je to retka tema za koju misliš da bi trebalo da ima više prostora u midijima, masmedijima i tako dalje, koja bi to bila tema o kojoj treba da se priča  a ne priča se.

Saška Božić: Imam odmah u glavi spremno, zato što razmišljam baš dosta o tome, mentalno zdravlje koje sad dosta se već priča ali mislim i dalje da je tabu tema, ne znam iz kog razloga ali dobro. A druga stvar je upotreba i zloupotreba psihoaktivnih supstanci. To je zato što uzima ozbiljnu, ne znam  dosta ljudi je neinformisano, i dosta se, to nam stiže sa zapada, tako da mislim da će to sve da bude, samo da pričamo o tome malo više i da nas ne bude strah da pričamo o tome jer treba da zaštitimo našu decu, kažem smešna sam kao da imam 100 godina, ali generalno.

Dejan Pataki: Ne, ne u pravu si, ja sam odrastao u Zrenjaninu i neke stvari su ono kao znaš jednog, dvojicu za koje kao znaš da to nešto koriste, da kao sretneš bukvalno jednom u tri meseca i ono kao imam traume, a sada ono klinci, živim na novom naselju u Novom Sadu klinci moji sedam i devet godina su se susreli sa ljudima koji su to nešto konzumirali u njihovoj neposrednoj blizini, na može tena da bude sa sebe da li nešto treba da bude dostupno ili ne treba da bude dostupno, ali, da li je to uzelo maha do te mere da ja znam da sa devet godina o tim stvarima nisam znao ništa a danas moji sinovi od sedam i devet godina znaju nešto.

Saška Božić: Tako je i da se u izlascima to bez problema koristi i tako, e sad da se nekako to, da se opet narod edukuje, nećemo nikog da ne znam, kao što to rade ne iz tog nekog ugla kao to ne, zašto vi ste ovakvi, onakvi, ne, da se edukuje, da se narod edukuje, deca pogotovo, zašto to, a ne kao kad smo bili deca u osnovnoj školi, kao ne valja pokazuju ti slike, onih najgorih slučajeva, nego stvarno moguće, zato što eto mentalno zdravlje to je jako povezano. I onda iz tog nekog, da pričamo o tome, u nekom budućem, ne znam sa nekim stručnjacima, mislim da je uzelo ozbiljnog maha kod nas, i da stvarno treba da se edukuju, jer kažem ja sve što radim, te devojčice koje rastu, sazrevaju da vide, da može i drugi put, da bude dobar, pravilan, uspešan, da može sve  samo svojim radom, trudom, disciplinom i da ne moraš da budeš ne znam ni ja šta da bi bio prihvaćen i voljen, jer nekako nameće nam se svašta danas, jako je teško da se

Dejan Pataki: Prave reči si izabrala, i na onu ideju kako približiti stvari nekoj populaciji mlađih koja dolazi, ponoviću da si ti način na koji neke stvari i informacije i spoznaje mogu doći, ja znam da na tvojim kanalima na Tiktoku ili na Instagramu se nalaze oni do kojih ja štagod radio i pričao ne mogu da dođem, i onda mi je jako važno da osobe poput tebe to plasiraju na kvalitetan način i sa izborom teme i  način na koji se obraća verovatno, ovaj siguran sam u pozitivnom kontekstu menjaju društvo u kojem živimo.

Saška Božić: Nadam se i drago mi je što imam takav uticaj, kad kažu već, jer ja nisam svesna nekad, ali eto očigledno da ljudi drugačije vide, mislim a to niko neće da čita, ali ja ne odustajem to je važno, i sad vidim da ima velike.

Dejan Pataki: Ima uticaj, ja sam pojam retke bolesti sam saznao ustvari sam se suočio kada se desilo detetu. I onda činjenica i potreba da se o tome kaže i priča i da dođe i da znaš da je to nešto što može da se desi, tebi, ljudima oko tebe i da se o tome, ovo kako si lepo rekla, da se o tome treba da se priča. Jedna od prvih sagovornika ovde je bio psiholog iz Tiršove  koji je pričao o palijativnoj nezi dece, jako je teška tema, i jako je gorka, ali i to je život, i to se dešava,

Saška Božić: To kad kažu teške teme okrećemo glavu, nije to teška tema to je život.

Dejan Pataki: To je život i sigurno da nije uvek lako konzumirati ali želim da se o tome priča, tako da ti se ja zahvaljujem, ja ću te pitati jel ima nešto, što te nisam pitao a trebao sam

Saška Božić: Bogami fino smo se  ispričali, ako smo nešto propustili biće prilike, nadam se da se sve bilo ok, ja umam tako malo opširnije da pričam.

Dejan Pataki: Ne, ne, ok zato što je i format Podcasta je takav da dozvoli da staviš svoj lični utisak ili ličnu percepciju i ti si taj prostor sjajno iskoristila i pričaš jezikom koji je tebi blizak i temama koje su tebi bliske, i ja ti se još jednom zahvaljujem što si bila deo ove priče.

Saška Božić: Hvala puno što ste me pozvali, i nadam se da ćemo imati prilike, povezivaćemo se svi i.

Dejan Pataki: Ne ja sad za ovo što si mi rekla sa Medicinskog fakulteta čim se ugase kamere ću da te pitam za kontakt.

Saška Božić: I to stoji, sad ne znam da li je to bio projekat ili je i dalje kao neki institucija, vakcine od A do Š, to je isto sa mog fakulteta sjajni profesori su organizovali, i ja sam isto htela njima da predložim sad ne možemo sve odjednom da isto tako, ne znam, ako imaju neke tekstove, da mi to delimo mi što već kao imamo neki kanal, jer ne postoje veći stručnajci od njih, to je to, za to, imam baš ono projekata tako da  sve ću ja sad da ostavim na kraju i da oni budu gosti, to je najbolja opcija.

Dejan Pataki: Onda pratite Rare and Share i vidite koji će od ovih gostiju da budu ovde.

Saška Božić: Tako je

Dejan Pataki: Hvala ti.